Branilac

U nardenom delu govorićemo o odbrani okrivljenog i o njegovom braniocu u krivičnom postupku.

Okrivljeni se u krivičnom postupku može braniti sam i uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere iz reda advokata. U postupku za ona krivična dela za koja je propisana obavezna formalna odbrana, okrivljenom se dodeljuje branilac po službenoj dužnosti ukoliko ga sam ne izabere. Obavezna formalna odbrana uz pomoć branioca propisana je i u drugim slučajevima.

a) Ako je okrivljeni nem, gluv ili iz nekog drugog razloga nesposoban da se sam uspešno brani, ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora od osam godina ili teža kazna (tač. 1. i 2.). Okrivljeni u ovim slučajevima mora da ima branioca već prilikom prvog saslušanja ( i pre formalno otvorene istrage-član 296. stav 2.ZKP).

b) Ako se krivični postupak vodi protiv okrivljenog koji je pritvoren

c) Ako se okrivljenom sudi u odsustvu
d) Ako se glavni pretres drži u odsustvu okrivljenog zbog njegove nesposobnosti koju je
sam izazvao ili je udaljen iz sudnice zbog narušavanja reda, za vreme dok se glavni
pretres drži u njegovoj odsutnosti
e) U postupku za izricanje mera bezbednosti
f) U postupku sporazumevanja o priznanju krivice
g) U postupku na pretresu pred drugostepenim sudom koji se drži u odsustvu okrivljenog
h) U postupku prema maloletniku branilac je obavezan prilikom prvog saslušanja i tokom
čitavog postupka

U svim ostalim slučajevima odbrana je fakultativna. Odbrana se definiše kao procesna delatnost usmerena na pobijanja optužbe, u celini ili delimično. Branilac okrivljenog u krivičnom postupku po pravilu može biti samo адвокат. U postupku prema maloletnicima branilac može biti samo advokat i to samo onaj advokat koji ima posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih, tako da ne može biti ni svaki advokat (član 49. stav 3. ZM). Okrivljeni ima pravo da branioca izabere potpuno slobodno iz reda raspoloživih advokata, osim kod odbrane po službenoj dužnosti (član 76) i odbrane siromašnih (član 77). Okrivljenom branioca mogu izabrati i njegovi zakonski zastupnici, bračni drug, srodnici po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života (član 75. stav 1). Prilikom izbora branioca se izdaje pismeno punomoćje koje on podnosi sudu. To punomoćje se može predati i usmeno na zapisnik kod organa postupka.

 

Prava i dužnosti branioca

Najvažnija prava branioca su sledeća:

1) Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz (član 71. tačka 3.). To pravo ima i okrivljeni samostalno (član 68. sstav 1. tačka 8.). Branilac ima ovo pravo posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage ili pak posle neposrednog podnošenja optužnice, a i pre toga ako je okrivljeni saslušan u skladu sa odredbama zakonika. Neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog, branilac ima samo pravo da pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka (član 71. tačka 2.).

2) Da pismeno i usmeno opšti sa okrivljenim koji je pritvoren (član 71. tačka 5). Branilac ima pravo da nesmetano posećuje okrivljenog koji je u pritvorui da sa njim razgovara bez prisustva drugih lica (član 219. stav 3).

4) Da prisustvuje izvođenju pojedinih dokaznih radnji u prethodnom postupku (član 300).
5) Da u svim fazama postupka prikuplja dokaze za odbranu okrivljenog i da predlaže
javnom tužiocu, odnosno sudu njihovo izvođenje.
6) Da prisustvuje glavnom pretresu, gde njegova aktivnost najviše dolazi do izražaja,
naročito u dokaznom postupku i u završnoj reči.
7) Da u korist optuženog ulaže pravne lekove koje sud donosi u toku i na kraju postupka.
8) Da zahteva nagradu za svoj rad i naknadu troškova koje je u odbrani okrivljenog imao

Dužnosti branioca su:

1) Da se primi odbrane, ako je postavljen po službenoj dužnosti, a u načelu i u slučaju slobodnog izbora od strane okrivljenog.

2) Da okrivljenom pruži stručnu pomoć, ne samo pravnu u uskom smislu reči, već i svaku drugu, koja je potrebna okrivljenom prema situaciji postupka, naročito u prikupljanju dokaznog materijala i kad je okrivljeni u pritvoru. Ali ono što je pretpostavka za uspešnu odbranu je odnos poverenja između klijenta i advokata.

Preuzeto iz, Grubač Momčilo, Krivično procesno pravo: sa tekstom zakonika o
krivičnom postupku – 6. ažurirano izdanje Projuri

Branilac
Scroll to top
Call Now Button