Koliki je moj deo?

https://www.youtube.com/results?search_query=koliki+je+moj+deo

Kada Mirko Topalović, koga, u legendarnom filmu Maratonci trče počasni krug, u režiji
Slobodana Šijana, a po scenariju Dušana Kovačevića, koga glumi Bogdan Diklić, u trenutku
smrti svog čukun, čukun dede pita, a koliki je moj deo, nije ni slutio da je tom prilikom
postavio pitanje, za koje odgovor postoji još u Rimskom pravu.
U narednim delu daćemo odgovor na Mirkovo pitanje, ali i na druga pitanja
naslednopravnog karaktera.

Šta je nasleđivanje?

Nasleđivanje ima imovinsko pravni karakter i najčešće se označava kao prelazak imovine
umrlog lica na druga lica. Lice koje je umrlo i čija imovina prelazi na druga lica naziva se
ostavilac, a lica na koja u trenutku smrti prelazi ostaviočeva imovina nazivaju se
naslednici, a Imovina koja prelazi sa ostavioca na njegove naslednike naziva se
zaostavština.

Ko je su pretpostavke za nasleđivanje?

Pretpostavke za nasleđivanje su:
Smrt ostavioca, zaostavština i postojanje naslednika.
Šta je nedostojnost za nasleđivanje?
Nedostojnost za nasleđivanje jeste gubitak mogućnosti za nasleđivanje, koji je vezan za
krivicu potencijalnog naslednika. Nedostojan je da nasledi:
– onaj ko umišljajno usmrti ostavioca ili to pokuša;
– onaj ko prinudom, pretnjom ili prevarom navede ostavioca da sačini ili opozove
zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga u tome spreči;
– onaj ko u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništi ili sakrije njegovo
zaveštanje (testament), ili ga falsifikuje;
– onaj ko se teže ogreši o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu uskrati
nužnu pomoć.
Da li se prvo primenjuje zakonsk nasleđivanje ili zaveštanje (testament)?
Prvo se primenuje zaveštanjno tj. testametalno nasleđivanje, pa zakonsko nasleđivanje.

Ko spade u prvi a ko u drugi nasledni red?

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci I njegov supružnik, a u drugi nasledni red
opet ostaviočev supružnik I ostaviočevi roditelji, u situaciji da su ga nadživeli.

Šta je to nužni nasledni deo?

Nužni nasledni deo je pravo određenih zakonskih naslednika, koji se nazivaju nužni
naslednic, da zahtevaju unapred određeni deo zaostavštine, na koji polažu pravo nužni
naslednici.

Ko spada u krug nužnih naslednika?

U prvom naslednom redu to su ostaviočeva deca i ostali potomci i ostaviočev supružnik. U drugom naslednom redu to su ostaviočevi roditelji i ostaviočevi braća i sestre.

Kolilki je nužni deo?

Pripadnici prvog naslednog reda (ostaviočeva deca I ostali potomci I ostaviočev supružnik) imaju pravo na ½ zakonskog naslednog dela, a ostali naslednici na 1/3 zakonskog naslednog dela.

Ko se može isključiti iz prava na nužni deo?

Zaveštalac može isključiti iz prava na nužni deo naslednika koji se povredom neke
zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega. Na primer:
– uvredljivo i grubo ponašanje prema ostaviocu;
– činjenje umišljajnog krivičnog dela prema ostaviocu i
– odavanje neradu i nepoštenom životu;

Ko se može lišiti prava na nužni deo?

Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga
može lišiti u celini ili delimično njegovog naslednog dela u korist njegovih potomaka I to
putem testamenta.

Šta je to zaveštanje tj. testament?

Zaveštanje – testament jeste izjava volje ostavioca, kojom on određuje raspodelu
svoje imovine u slučaju smrti.

Kakve vrste testamenta postoje?

– Olografski (svojeručni) testament.

Je takav testament, za čiju punovažnost je potrebno da ga zaveštalac od početka do
kraja napiše svojom rukom I da ga potpiše.
– Alografski testament
Je pismeni testament pred svedocima (dva svedoka), koji se takođe potpisuje.
– Sudski testament
je takav oblik zaveštanja koji sudija bilo kog Osnovnog suda sačinjava po kazivanju
zaveštaoca.
– Konzularni testament
je takav testament, koji po kazivanju zaveštaoca sačinjava naš diplomatsko konzularni
predstavnik koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje
sudskog testamenta.
– Međunarodni testament
je testament koji mora biti sačinjen u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora
svojeručno potpisati.
– Usmeni testament
je izuzetna forma testamenta, koja se sačinjava onda kada zaveštalac zbog izuzetnih
prilika (elementarnih nepogoda, naglo pogoršanje bolesti i sl), ne može sačiniti pismeni
testament. Usmeni testament se sačinjava tako što zaveštalac usmeno, pred tri
istovremeno prisutna svedoka, iskazuje svoju volju. Takav testament prestaje da važi
po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjen.
Za više informacija, pitajte advokata.

Koliki je moj deo?
Scroll to top
Call Now Button