Ugovor o doživotnom izdržavanju

KADA HOĆEŠ SINU DA PREPIŠEŠ IMANjE, A DA NEMAŠ PROBLEMA
SA SNAJOM, A PROBLEMI SE IPAK POJAVE, AKO HOĆEŠ DA SA
SUPRUŽNIKOM ZAKLjUČIŠ UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANjU, A ON
TE PREVARI, PITAŠ SE ŠTA ĆE BITI SA TIM UGOVOROM, DA LI SE NjEGA
MORAŠ DRŽATI KAO PIJAN PLOTA, ILI IPAK POSTOJI MOGUĆNOST DA
SE RASKINE.
U NAREDNOM DELU BAVIĆEMO SE UGOVOROM O DOŽIVOTNOM
IZDRŽAVALjNjU, NjEGOVIM MODALITETIMA I MOGUĆNOSTIMA ZA
NjEGOVO RASKIDANjE.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se obavezuje primalac
izdržavanja da da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese
svojina tačno određene stvari ili kakvo drugo pravo, a davalac izdržavanja
obavezuje se da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja
njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Ugovornici u ovom ugovoru mogu biti
bilo koja lica, dakle, ugovor može biti zaključen i između supružnika. Ugovor o
doživotnom izdržavanju može nastati na različite načine: po opštim
pravilima građanskog prava slobode ugovaranja (član 10.ZOO), na osnovu
testamenta (odredba o legatu izdržavanja) ili na osnovu odredbe u ugovoru o
ustupanju i raspodeli imovine za života, ali tada se ne radi o ugovoru o
doživotnom izdržavanjau koji je uređen Zakonom o nasleđivanju.
Predmet ugovora. – Prava obuhvaćena ovim ugovorom moraju postojati u
trenutku zaključenja ugovora (npr., ne može biti predmet ugovora svojina na
nepokretnostima koje će se eventualno kasnije steći). Dakle, predmet ovog
ugovora nikada ne može biti zaostavština primaoca izdržavanja, već samo
,,stvari i prava” koja postoje u trenutku zaključenja ugovora i koja moraju
biti specifikovana, tj. tačno označena u ugovoru (npr., preciziranje
nepokretnosti koja je predmet ugovora, nedopuštenost odredbe da predmet
ugovora čine ,,sve pokretne stvari” koje se zateknu kod primaoca izdržavanja).

2
Ako nije ugovoreno nešto drugo, obaveza izdržavanja pre svega obuhvata
obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, obuće, odgovarajuću negu u
starosti i bolesti, troškove lečenja i svakodnevnih uobičajenih potreba
(član 194. ZON RS).
Pravna priroda. – Po svojoj prirodi, ugovor o doživotnom izdržavanju je
obligacioni ugovor koji ima poseban značaj za nasledno pravo, jer imovina koja
je njime obuhvaćena ne ulazi u sastav zaostavštine primaoca izdržavanja. Ovaj
ugovor je dvostrano obavezan, teretan, aleatoran (što znači da ne postoji
izvesnost o dužini trajanja prestacija-činjenja, na strani obe ugovorne
strane), ugovor koji se zaključuje sobzirom na posebna svojstva ličnosti
(intuitu personae), ugovor sa trajnim izvršenjem obaveza, formalan ugovor.
Za zaključenje ugovora predviđena je stroga forma, ugovor mora biti
zaključen u pismenom obliku i mora ga overiti javni beležnik, koji je dužan
da pre overe strankama pročita ugovor a primaoca izdržavalja naročito
upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu
i da se njom ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom ugovor je ništav
(član 195. ZON RS).
Ugovorne strane, po pravilu, donose kod javnog beležnika već sačinjen
ugovor, ali je moguće i da se ugovor sastavi kod kod javnog beležnika, uz njegovu
pomoć. Na izvorniku ugovora koji se dostavlja ugovornicima konstatuje se da su
preduzete sve radnje koje zakon nalaže, s tim da nestavljanje ove klauzule ne
znači ništavost ugovora, ako su ove radnje preduzete od javnog beležnika.
Zakon o nasleđivanju Srbije predviđa poseban slučaj ništavosti ovog
ugovora, a to biva kada je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u
okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja i to u
konkretnom slučaju (npr.., medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i
sl.), ako pre zaključenja ugovora nije dobijena saglasnost nadležnog organa
starateljstva (član 196). Razlog za ovu odredbu jeste postojanje zloupotreba u
praksi da se serijski zaključuju ugovori o doživotnom izdržavanju od strane
zaposlenih u delatnostima koji se službeno brinu o pružanju nege, najčešće
starijim osobama.
Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dva (npr. supružnici) ili
više lica, svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja
(član 197. ZON RS).

3
Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti i u korist trećeg lica
(benificijara). U tom slučaju, davalac izdržavanja stiče svojinu na
predmetima ugovora u trenutku smrti svog saugovorača, ako ugovorom nije
određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećem licu. Sama obaveza
izdržavanja traje do smrti trećeg lica. Od trenutka kada beneficijar izjavi da
prihvata doživotno izdržavanje, stipulant ne može da izmeni ili opozove
korist iz ugovora. Ako benificijar ne prihvati korist iz ugovora, suprotno
pravilu iz ZOO, ova korist ne prelazi na stipulanta već se ugovor gasi
(neprenosivost prava i obaveza iz ugovora inuitu personae).
Davalac izdržavanja može da obezbedi svoje pravo upisom u javnu
knjigu, a i u slučaju da je ugovoreno pravo trećeg lica, posle smrti primaoca
izdržavanja beneficijar takođe ima pravo da zahteva upis svog prava (član 199,
ZON RS). Upis prava davaoca izdržavanja vrši se u formi zabeležbe, tj upisa
određenih pravnih činjenica koje mogu biti od uticaja na zemljišnoknjina prava.
Zabeležba je korisna jer primalac izdržavanja ostaje vlasnik stvari i
prava iz predmeta ugovora do svoje smrti,tako da za života može
raspolagati (da otuđi stvar, odnosno pravo ili da zaključi ugovor o
doživotnom izdržavanju sa drugim davaocem).
Potraživanja primaoca ili beneficijara doživotnog izdržavanja ne mogu
se prenositi na treća lica (član 200. ZON RS).
Odgovornost davaoca za dugove primaoca izdržavanja. – U našem
pravu, po pravilu, ne postoji odgovornost davaoca izdržavanja za dugove
primaoca izdržavanja. Ipak, ova odgovornost postoji ako je to ugovoreno,
ako je reč o hipotekovanoj nepokretnosti, ako se radi o prenosu neke imovinske
celine, ako je reč o preuzimanju duga, pristupu dugu ili preuzimanju ispunjenja
ili ako je reč o Actio Pauliani (tužbi za pobijanje dužnikovi pravnih radnji na
štetu poverilaca).
Prestanak ugovora. – Ugovor o doživotnom izdržavanju može bit raskinut
iz više razloga. Pre svega, može biti raskinut sporazumno i to u svako doba,
ali pre nego što je ugovor u potpunosti izvršen. Prema ZOO, formalni ugovor,
načelno, može se raskinuti i neformalnim sporazumom, osim kada je reč o
modelu ugovora o doživotnom izdržavanju gde se svojina prenosi u trenutku
zaključenja ugovora (tada je u pitanju prenos prava na nepokretnostima gde se
traži pisana forma ugovora, uz overu potpisa kod suda).

4
Ugovor o doživotnom izdržavanju može bit raskinut i zbog promenjenih
okolnosti. To će se desiti na zahtev ugovornica kada posle zaključenja
ugovora, nezavisno od volje stranaka, nastupe takve okolnosti koje otežavaju
ispunjenje ugovornih obaveza ili osujećuju ostvarenje cilja (kauze) ugovora i to u
oba slučaja, u toj meri da ugovor više ne odgovara realnim očekivanjima
stranaka i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi.
Ugovarač se ne može pozvati na promenjene okolnosti ako ih je mogao izbeći ili
savladati. Na primer, može doći do raskida ugovora ako se znatno pogorša
zdravstveno stanje davaoca izdržavanja a, s druge strane, ako se pogorša
zdravstveno stanje primaoca, to po pravilu ne može biti razlog za raskid, jer
takva situacija spada u obavezu davaoca (član 202. ZON RS). Kada postoje
promenjene okolnosti, sud može ponovo da uredi ugovorne odnose, može pravo
primaoca preinačiti u doživotnu rentu ili može da raskine ugovor.
Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut i zbog neispunjenja
ili zbog neurednog iospunjenja obaveze. Neuredno ispunjenje obaveze može se
odnositi na kvalitativne i kvantitativne nedostatke u činidbi ili na
neizvršenje u roku ili na odgovarajućem mestu.
Raskid ugovora o doživotnom izdržavanja se može tražiti i zbog
poremećenih odnosa između ugovarača. Raskid po ovom osnovu moguć je kada se
odnosi između ugovarača toliko poremete da postanu nepodnošljivi i kada nije
predviđena zajednica života između ugovarača (član 201, ZON RS). Pitanje
krivice nije bitno za sam raskid ugovora, ali je bitno kod odluke o naknadi
štete.
Do raskida može doći i kad davalac izdržavanja umre pre primaoca. U
tom slučaju obaveze davaoca prelaze na pripadnike prvog naslednog reda, koji su
u konkretnom slučaju pozvani na nasleđe davaoca izdržavanja, ako oni na to
pristanu. U slučaju da ne pristanu, ugovor se raskida. Ako naslednici davaoca
ne pristanu na produženje ovog ugovora, nemaju pravo na naknadu za ranije dato
izdržavanje, ali kada oni nisu u stanju da preuzmu obaveze davaoca, onda imaju
pravo na ovu nakanadu. Tu naknadu određuje sud po slobodnoj proceni, uzimajući u
obzir sve okolnosti (čl. 204. I 205. ZON RS). Dakle, ako pozvani naslednici ne
mogu da nastave izvršenje ugovornih obaveza, iamju pravo na naknadu za učinjene
dotadašnje prestacije (činjenja i davanja), a ako neće da nastave izvršenje
ugovora, ovo pravo nemaju.
Ne može se tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog
prekomernog oštećenja, jer se radi o aleatornom ugovoru (ne postoji izvesnost o

5
dužini trajanja prestacija-činjenja, na strani obe ugovorne strane). Međutim,
zakon o nasleđivanju iz 1955. uvodi u tom pogledu jednu novinu. Na zahtev
zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o
doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti i starosti primaoca izdržavanja
ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja (dakle nije
bilo aleatornosti na strani davaoca). To se može zahtevati u subjektivnom
roku od godinu dana i u objektivnom roku od od tri godine. Subjektivni rok ne
može početi da teče pre smrti primaoca izdržavanja, a objektivni rok počinje
da teče uvek od smrti primaoca izdržavanja (član. 203. ZON RS).
Preuzeto iz, Nasledno pravo / Oliver B.
Antić. 3. Izd. – Beograd: Pravni fakultet Univerziteta: Službeni glasnik, 2011.

Ugovor o doživotnom izdržavanju
Scroll to top
Call Now Button